Владика Николај Велимировић објашњава свету

Владика Николај Велимировић објашњава свету

У зиму 1912. године избија балкански рат. Србија заједно са осталим православним земљама Балкана креће у коначно ослобођење од турске власти

Иако није био мобилисан др. Николај, суплент (професорски приправник) Богословије Светог Саве одрекао се своје плате. Уступио је држави, за време трајања рата, и кренуо са војском на бојиште. Не само да држи беседе и теши народ у ратним страдањима, него и сам лично учествује као хуманитарни добровољац и помоћник пострадалима и болеснима.

Када се после успешних ратова Србије 1913. године састао Свети архијерејски Сабор, његови чланови су се споразумели да др. Николаја Велимировића изаберу за Епископа нишке епархије. На опште велико изненађење Николај изјављује да се избора не може примити, како због својих погледа на епископско звање, тако и због нездравог стања у Цркви.

1914. године излази нова књига Николајевих беседа изговорених у време балканских ратова „Изнад греха и смрти“. У њој су и речи: „Ништа у свету н чини човека тако ништавно маленим као страх од смрти“.
Књига је изашла непосредно пред избијање Првог светског рата. Европска цивилизација улази у озбиљну кризу, а Србија се бори за опстанак. Јеромонах др. Николај одмах на први дан мобилизације 1914. године отишао је из Манастира Каленић у Београд и ставио се на располагање команди града и врховној команди. После тога отишао је на Аду, на Саву, у прве редове бораца у одбрани Београда. Храбрио је војнике својим присуством и речима. Није напуштао положај ни онда када су непријатељске гранате падале около и разносиле земљу.

Слом Аустроугарске офанзиве дозволио је Николају да се врати у Манастир Каленић. Да се одмори, али и да настави са радом на започетим рукописима.

Рано устајање, јутрење, затим шетња кроз шуму повише Манастира. Разговор са столетним буквама и затим писање…,писање. Розета на зиду Манастира постаће, уз малу обраду, касније заштитни знак свих његових књига.

Пашић шаље Николаја у Енглеску

Велики ратни успеси скренули су пажњу Европе на малу балканску земљу. Доласком немаца на Балкан у помоћ аустроугарској војсци, за Србију настају критични тренутци. Савезничка помоћ Србији сасвим је недовољна. У априлу 1915, председник српске Владе Никола Пашић зове Николаја у Ниш да га отпреми у Енглеску ради пропаганде о Србији и српским борбама.

ПАШИЋ: „Договорили смо се и Краљ и Влада да ти идеш у Лондон. Кажи им тамо. Кажи им кад је бура на мору онда и велика лађа трпи ударе таласа. А како ли је тек у малом чамцу, који је привезан за ту велику лађу. Кажи им Николај да смо ми наш мали чамац привезали за велику енглеску лађу.

НИКОЛАЈ:Па шта још да им кажем“?
ПАШИЋ:Кашће ти се само Николај“.

Као дворски свештеник Краља Петра, Николај се појављује прво у Паризу, где држи пред југословенским одбором говоре, који својом оригиналношћу и снагом далеко одскачу од говора претходних политичара.
У Лондону, у коме да скоро још увек никога не познаје, не устручава се да почне од Хајк парка. Уместо говора он свира на својој свирали, на којој је научио да свира још као дете, у Лелићу. Људи се окупљају, интересујући се за необичног свештеника и његов непознати инструмент.

Николај коначно проговара:

„На овом инструменту свира се у народу који ви само по злу знате. Ви знате да је тај народ убијао краљеве. Оптужују га да је убио и аустроугарског Престолонаследника Фернинанда. Хтео бих да знате да је Кнез тога народа, Лазар 1389. године са својом војском стао на Косову Пољу на браник хришћанске Европе и дао живот за одбрану европске културе. Узгред да кажем да је у то време Срба било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање. Где су? Где су? Изгинули су борећи се за слободу и бранећи своју културу“.

Енглески свештеници позивају Николаја да говори у њиховим црквама.

Одлазак Николаја за Америку

У другој половини јуна 1915. године Николај стиже у Америку. Одмах по доласку даје се на посао. У свим местима где се појавио говорима, проповедима и појавом одушевљавао је све оне који су га слушали и видели.

Са слике коју је о Србији створила аустроугарска пропаганда полако спадају најцрње боје. Када би Рим имао оваквог фратра дао би за њега цело земљиште на које је сазидан Ватикан – изјављује председник хрватске заједнице у Питсбургу.

Амерички новинари пуне новине чланцима о борби Србије. Какав је ово човек? Он са неколико реченица уништава читаве томове аустријских написа о Србији.

У Чикагу, надрабин изјављује: „Ово је највећи човек кога сам у животу срео“. Американци у Канзас ситију: „Три су највећа човека у историји на свету: пророк Јеремија, Јован Крститељ и Николај Велимировић“.

Прикупља помоћ и добровољце. На крају рата велики амерички научник српског порекла, Михајло Пупин, очаран Николајевом способношчу изјавио је: Оно што је у средњем веку чинио Свети Сава пред иностранством, то је ових дана учинио Николај пред англосаксонцима.

Дели овај пост

Постави коментар